Fenomen je prvi put opažen pod mikroskopom još 1960-ih godina. No kako se taj proces regulira na molekularnoj razini, ostalo je desetljećima zagonetkom. Tek je japanski stanični biolog Yoshinori Ohsumi to razjasnio 1990-ih godina. Koristio je obični pekarski kvasac kako bi identificirao gene odgovorne za autofagiju — i pokazao da isti mehanizmi djeluju i u ljudskim stanicama. Za to je otkriće 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.
Zašto je to važno za zdravo starenje? S godinama stanično odvoženje otpada usporava. Otpad se nakuplja, a oštećeni dijelovi rjeđe se zamjenjuju. Istraživači danas dovode u vezu slabljenje autofagije s rastućim brojem procesa vezanih uz starenje. S druge strane, ako se autofagija potakne, stanica može obnoviti svoj ritam samočišćenja.
Cijeli proces regulira se putem središnjeg prekidača zvanog mTOR. Dok ima dovoljno hranjivih tvari, mTOR koči autofagiju — stanica je u „načinu rasta". Tek kada hranjive tvari postanu oskudne, primjerice pri postu, taj kočni mehanizam popušta i samočišćenje kreće. Upravo tu nastupaju najpoznatiji načini prirodnog poticanja autofagije: vremenski ograničen unos hrane, tjelesna aktivnost — i određeni sastojci hrane poput spermidina, prirodnog poliamina koji tijelo samo proizvodi, a koji se u istraživanjima proučava kao prirodni pokretač autofagije.
Tko želi produbiti temu, kod nas može pronaći znanstveno tumačenje spermidina te pregled prirodnih izvora — pšenične klice ubrajaju se među najbogatije od njih.
Djelovanje
Autofagija sama po sebi nije tvar, nego proces — ne može se „uzimati", može se samo poticati. Prema trenutačnom stanju istraživanja, utvrđeni načini poticanja autofagije su vremenski ograničen unos hrane (intermitentni post), redovita tjelesna aktivnost i smanjenje aktivnosti mTOR-a. Spermidin se u tom kontekstu istražuje kao prirodni sastojak hrane koji može stimulirati autofagiju.
Prirodni izvori
Autofagija je proces svojstven stanici i odvija se u svakoj stanici. Može se poticati načinom života (post, tjelesna aktivnost) i sastojcima hrane. Među najistraženijiм prirodnim pokretačima autofagije ubraja se spermidin, koji se posebno obilno nalazi u pšeničnim klicama, zrelim sirevima, gljivama i mahunarkama.
Česta pitanja
Što je autofagija — jednostavno objašnjeno?
Autofagija je proces samočišćenja stanice. Ona razgrađuje oštećene ili istrošene dijelove i reciklira ih u nove građevne materijale i energiju. Naziv doslovno znači "samo-jedenje".
Tko je otkrio autofagiju?
Fenomen je prvi put opažen 1960-ih godina. Japanski stanični biolog Yoshinori Ohsumi razjasnio je molekularne mehanizme 1990-ih godina i za to je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.
Kako se može aktivirati autofagija?
Prema trenutačnom stanju istraživanja, vremenski ograničen unos hrane (intermitentni post), redovita tjelesna aktivnost i smanjenje aktivnosti mTOR-a smatraju se načinima poticanja autofagije. U tom kontekstu istražuje se i spermidin kao sastojak hrane.
Kakve veze ima spermidin s autofagijom?
Spermidin je prirodni poliamin koji tijelo samo proizvodi, a u istraživanjima se proučava kao prirodni pokretač autofagije. Posebno ga obilno ima u pšeničnim klicama, zrelim sirevima, gljivama i mahunarkama.
Koju ulogu igra mTOR u autofagiji?
mTOR je središnji prekidač: kada ima dovoljno hranjivih tvari, koči autofagiju (način rasta). Kada hranjive tvari postanu oskudne, primjerice pri postu, ta kočnica popušta i samočišćenje kreće.
Znanstveni izvori
Nobelpreis für Physiologie oder Medizin 2016 an Yoshinori Ohsumi „für die Entdeckung der Mechanismen der Autophagie" (nobelprize.org). Christian de Duve prägte 1963 den Begriff „Autophagie" und erhielt 1974 den Medizin-Nobelpreis für die Entdeckung der Lysosomen. Die Rolle von mTOR als zentralem Regulator sowie der Zusammenhang von Autophagie mit Alterungsprozessen sind in der zellbiologischen Fachliteratur breit dokumentiert. Diese Seite dient der allgemeinen Einordnung und ersetzt keine medizinische Beratung.